Evropski izveštaj do koliko para važi i postoji li limit isplate

BMP Consulting · objavljeno 27. septembra 2026. · ažurirano 2. oktobra 2026.

Evropski izveštaj nema propisan limit isplate. Ni Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS) ni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZBS) ne ograničavaju iznos koji osiguravač plaća zato što je nezgoda zabeležena tim obrascem. Granica postoji za upotrebu obrasca: on je namenjen manjoj materijalnoj šteti, a kada se član 7 ZBS pročita zajedno sa članom 289 Krivičnog zakonika, to je šteta koja ne prelazi 200.000 dinara, u nezgodi bez povređenih.

Iznos od 500 evra, koji se često pominje uz evropski izveštaj, dolazi iz člana 106 ZOOS i određuje rok isplate male štete, a ne to da li smete da popunite obrazac. Kako se obrazac popunjava polje po polje, gde se nabavlja i kome se predaje, objašnjava glavni vodič evropski izveštaj.

Odakle dolazi prag od 200.000 dinara za evropski izveštaj?

Prag od 200.000 dinara nastaje kada se zajedno pročitaju dva zakona. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZBS) u članu 7 daje dve definicije:

• tačka 83: evropski izveštaj je propisani obrazac koji učesnici popunjavaju posle saobraćajne nezgode sa manjom materijalnom štetom;
• tačka 104: manja materijalna šteta je šteta nastala u saobraćajnoj nezgodi u vrednosti manjoj od one za koju je propisana krivična odgovornost.

ZBS dakle ne navodi iznos, već upućuje na krivično pravo. Krivični zakonik (KZ) u članu 289 stav 1, kod krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja, kao posledicu navodi laku telesnu povredu ili imovinsku štetu „koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara”. Odatle sledi da je evropski izveštaj namenjen nezgodama bez povređenih u kojima materijalna šteta ne prelazi 200.000 dinara.

Dve napomene. Prvo, ovo je tumačenje dva propisa zajedno, a ne jedna zakonska rečenica „do 200.000 dinara”, pa ishod u konkretnom slučaju može zavisiti od okolnosti. Drugo, prag je propisan u dinarima i zakon ne navodi protivvrednost u evrima, zato se ne oslanjajte na preračunate iznose u evrima.

Da li postoji maksimalna isplata po evropskom izveštaju?

Maksimalna isplata vezana za evropski izveštaj ne postoji ni u Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS) ni u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Koliko osiguravač plaća zavisi od dve stvari:

1. Stvarne štete. Prema članu 25 ZOOS osiguravač utvrđuje osnov i visinu zahteva i dostavlja obrazloženu ponudu. Visina se određuje prema onome što je oštećeno, a ne prema dokumentu kojim je nezgoda zabeležena.
2. Sume osiguranja. Član 22 ZOOS propisuje da najniža suma osiguranja od autoodgovornosti ne može biti niža od 200.000 evra za štete na stvarima i 1.000.000 evra za štete na licima, po štetnom događaju.

Prag od 200.000 dinara zato nije limit isplate, već granica do koje je obrazac predviđeni način da se nezgoda zabeleži. Ako Vam neko kaže da osiguravač „po evropskom izveštaju plaća samo do određenog iznosa”, tražite da pisano navede propis ili odredbu ugovora na koju se poziva.

Mala šteta: 500 ili 1.000 evra?

Mala šteta u smislu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS) danas je odštetni zahtev manji od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz koji su dostavljeni dokazi iz kojih se može utvrditi obaveza osiguravača. Takvu štetu osiguravač isplaćuje u roku od 8 dana od prijema zahteva, a isti rok važi i kada sam utvrdi da je šteta do 500 evra (član 106).

Iznos od 1.000 evra nalazi se u članu 27 ZOOS, ali se taj član prema članu 117 tačka 1 primenjuje tek od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Do tada važi prelazni član 106, sa iznosom od 500 evra. Nijedan od ova dva člana ne kaže da evropski izveštaj važi samo do 500 ili do 1.000 evra: oba govore o brzini isplate, bez obzira na to kako je nezgoda zabeležena.

Kako na mestu nezgode proceniti da li je šteta ispod praga?

Visinu štete na mestu nezgode često nije moguće pouzdano proceniti, jer se deo oštećenja vidi tek kada se vozilo pregleda i rasklopi. Zato ne zaključujte „od oka” da ste ispod praga ako niste sigurni.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZBS) daje izlaz iz nedoumice: prema članu 171, policija mora da izađe i kod manje materijalne štete kada to zatraži bilo koji učesnik ili oštećeni, a ostali učesnici moraju da ostanu do kraja uviđaja. Pozovite 192. Kada je bolje izabrati uviđaj, objašnjava tekst evropski izveštaj ili policija.

Šta ako je šteta posle evropskog izveštaja veća od očekivane?

Veća šteta od očekivane nije razlog da odustanete od zahteva. Evropski izveštaj beleži kako se nezgoda dogodila, a visina štete dokazuje se zapisnikom o oštećenju vozila, fotografijama, predračunom i računima. Propisi koje ovde navodimo ne kažu da obrazac gubi važnost ako se kasnije pokaže da je šteta veća od praga. Narodna banka Srbije (NBS) savetuje da vozilo ne popravljate pre zapisnika o oštećenju, a ako zapisnik navodi da treba ispitati rentabilnost popravke, da sačekate rezultat.

Ako je ponuda manja od Vašeg potraživanja, osiguravač je prema članu 25 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS) dužan da nesporni deo isplati kao predujam, a prihvatanje tog dela ne utiče na Vaše pravo na sporni deo. Sve zakonske rokove objašnjava vodič rok za isplatu štete, a redosled koraka posle predaje obrasca vodič naplata štete po evropskom izveštaju.

Kada ponuda ne odgovara šteti na vozilu

Ako je šteta na Vašem putničkom ili teretnom vozilu zabeležena evropskim izveštajem, a ponuda osiguravača ne pokriva ono što vidite na vozilu, procena štete na vozilu može pomoći da se razlika precizno opiše. BMP Consulting pomaže da se ponuda uporedi sa zapisnikom, fotografijama i predračunom i da se pripremi sledeći korak prema osiguravaču; šta obuhvata usluga, piše na stranici naplata štete od osiguranja. Prvi razgovor je besplatan. BMP nije osiguravač ni advokatska kancelarija i ne obećava iznos isplate.

Česta pitanja

Da li osiguravač može da isplati manje zato što je nezgoda zabeležena evropskim izveštajem?

Propisi koje navodimo ne predviđaju umanjenje isplate zbog načina na koji je nezgoda zabeležena. Osiguravač utvrđuje osnov i visinu štete prema članu 25 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Ako ponudu smatrate niskom, tražite pisano obrazloženje svake stavke i podnesite prigovor osiguravaču.

Ko plaća policijski uviđaj ako ga zatražim kod male štete?

Prema članu 171 stav 3 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, troškove uviđaja kod manje materijalne štete snosi osiguravajuće društvo kod koga je osigurano vozilo čiji je vozač zahtevao uviđaj. Zato strah od troška ne bi trebalo da bude razlog da uviđaj ne zatražite kada niste sigurni u visinu štete.

Koji je rok isplate kada je šteta veća od 500 evra?

Tada važe opšti rokovi iz člana 25 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju: osiguravač u roku od 14 dana od prijema zahteva utvrđuje osnov i visinu i dostavlja obrazloženu ponudu. Ako to nije moguće, rok je 45 dana za štetu na stvarima, a isplata sledi u daljem roku od 14 dana.

Izvori: Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, član 7 tačke 83 i 104, član 171; Krivični zakonik, član 289 stav 1; Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, članovi 22, 25, 27, 106 i 117; NBS, Tvoj novac: autoodgovornost. Informacije treba proveriti prema važećim propisima i činjenicama konkretnog slučaja.