Imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku je zahtev oštećenog da sud, u istom postupku u kome odlučuje o optužbi, odluči i o naknadi štete nastale krivičnim delom. Uređuju ga članovi 252 do 258 Zakonika o krivičnom postupku: zahtev se podnosi organu postupka najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, a sud ga dosuđuje ili oštećenog upućuje na parnicu.
Ukratko:
- Imovinskopravni zahtev može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla (član 252 ZKP).
- Podnosi ga lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku; zahtev mora određeno označiti i podneti dokaze (član 253).
- Rok je najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom (član 254).
- Ko odustane od zahteva u krivičnom postupku, ne može ga ponovo podneti, ali ga može ostvarivati u parnici (član 255).
- Posle saobraćajne nezgode, odštetni zahtev osiguravaču odgovornog vozila je poseban put (član 24 ZOOS).
Šta je imovinskopravni zahtev
Član 252 Zakonika o krivičnom postupku glasi: „Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo, raspraviće se na predlog ovlašćenih lica u krivičnom postupku, ako se time ne bi znatno odugovlačio ovaj postupak.” Isti član dodaje: „Imovinskopravni zahtev može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla.”
Imovinsko pravni zahtev, odštetni zahtev u krivičnom postupku i naknada štete u krivičnom postupku su izrazi koje ljudi koriste za isti institut. Zakonik koristi izraz imovinskopravni zahtev. Treba ga razlikovati od odštetnog zahteva koji se posle nezgode podnosi osiguravaču: to je vansudski postupak po Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Kada saobraćajna nezgoda postaje krivični postupak
Nije svaka nezgoda krivično delo. Krivični zakonik u članu 289 stav 1 kažnjava učesnika u saobraćaju koji se ne pridržava propisa i tako ugrozi javni saobraćaj, „pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara”. Prema članu 297 stav 1, teže se kažnjava ako je nastupila „teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera”. Razliku između lake i teške povrede objašnjava vodič kvalifikacija telesnih povreda, a kazne vodič kazna za izazivanje saobraćajne nezgode.
Ishod krivičnog postupka nije unapred poznat, pa je korisno znati sve puteve do naknade.
Tri puta do naknade štete posle nezgode
| Put | Kome se podnosi | Propis |
|---|---|---|
| Odštetni zahtev | Osiguravaču odgovornog vozila | ZOOS čl. 24 i 25 |
| Imovinskopravni zahtev | Organu krivičnog postupka | ZKP čl. 252 do 258 |
| Tužba u parnici | Parničnom sudu | ZPP, ZOOS čl. 24 |
Prvi put je vansudski. Prema članu 24 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, zahtev se podnosi neposredno društvu za osiguranje, a ako ono u roku od 90 dana od prijema zahteva ne dostavi obrazloženu ponudu ili obaveštenje, oštećeni može podneti tužbu. Kako izgleda taj spor, opisuju vodiči tužba protiv osiguranja: rok i tužba za naknadu štete: primer strukture.
Imovinskopravni zahtev je usmeren na naknadu od učinioca, u postupku protiv okrivljenog. Odredbe ZKP koje smo proverili ne pominju osiguravača, pa ovaj vodič ne tvrdi da se taj zahtev može usmeriti na osiguravača.
Ko podnosi imovinskopravni zahtev, kome i do kada
Član 253: „Imovinskopravni zahtev u postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku. Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da određeno označi svoj zahtev i da podnese dokaze.”
Član 254: „Imovinskopravni zahtev se podnosi organu postupka. Imovinskopravni zahtev se može podneti najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom.” Ako ovlašćeno lice nije podnelo zahtev do podizanja optužbe, obavestiće se da ga može podneti do završetka glavnog pretresa.
Ilustracija strukture, ne gotov obrazac za imovinskopravni zahtev:
- oznaka krivičnog postupka i organa kome se zahtev podnosi;
- podaci o oštećenom kao podnosiocu;
- određeno označen zahtev: šta se traži i u kom iznosu, po vrstama štete;
- činjenice na kojima se zahtev zasniva;
- dokazi, na primer medicinska dokumentacija, računi i dokazi o izgubljenoj zaradi.
Vrste štete koje se mogu tražiti kod povrede, kao što su troškovi lečenja, izgubljena zarada i nematerijalna šteta, opisuje vodič teška telesna povreda i naknada štete.
Kako sud odlučuje o imovinskopravnom zahtevu
Član 258 počinje rečenicom: „O imovinskopravnom zahtevu odlučuje sud.” Mogući ishodi zavise od ishoda krivičnog postupka:
- ako sud oslobodi okrivljenog od optužbe, odbije optužbu ili rešenjem obustavi postupak, uputiće oštećenog da zahtev ostvaruje u parničnom postupku;
- ako okrivljenog oglasi krivim, sud će oštećenom dosuditi zahtev u celini ili delimično, a za višak ga uputiti na parnicu;
- ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud upućuje oštećenog da zahtev u celini ostvaruje u parnici.
Upućivanje na parnicu ne znači gubitak prava, već drugi postupak.
Odustanak od zahteva i zastarelost
Član 255 ZKP: „Ovlašćena lica (član 253.) mogu do završetka glavnog pretresa odustati od imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku i ostvarivati ga u parničnom postupku. U slučaju odustanka, imovinskopravni zahtev se ne može ponovo podneti.”
Za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom važi posebno pravilo o zastarelosti. Član 377 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima: „Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.” Prema stavu 2, prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Opšti rok iz člana 376 i kako se rokovi računaju, objašnjava vodič zastarelost naknade štete. Koji rok važi u Vašem slučaju, treba da proceni advokat.
Kada BMP Consulting može pomoći
Odštetni zahtev osiguravaču odgovornog vozila je poseban, vansudski postupak po ZOOS. BMP Consulting pomaže kada je potrebna naplata štete od osiguranja posle saobraćajne nezgode, uključujući štete sa povredama i nematerijalnu štetu, za putnička vozila, kamione i teretna vozila. Ceo put opisuje vodič o redosledu koraka do isplate štete. Klijente primamo iz cele Srbije, na daljinu; jedina kancelarija je u Beogradu, Živka Davidovića 13. BMP nije advokatska kancelarija i ne zastupa pred sudom; za to je potreban advokat (član 85 Zakona o parničnom postupku za parnicu). Pošaljite upit ili pozovite 066 508 13 47.
Česta pitanja
Šta je imovinskopravni zahtev?
To je zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela i o kome se, na predlog ovlašćenih lica, raspravlja u krivičnom postupku, ako se time postupak ne bi znatno odugovlačio (član 252 ZKP). Može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla. Kod saobraćajne nezgode relevantna je naknada štete od okrivljenog.
Do kada se može podneti imovinskopravni zahtev?
Prema članu 254 Zakonika o krivičnom postupku, zahtev se podnosi organu postupka, najkasnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom. Ako ga oštećeni nije podneo do podizanja optužbe, obavestiće se da ga može podneti do završetka glavnog pretresa. Zahtev mora biti određeno označen i praćen dokazima (član 253).
Šta ako sud oslobodi okrivljenog?
Prema članu 258 ZKP, kada sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, kojom se optužba odbija, ili rešenjem obustavi postupak, uputiće oštećenog da imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku. Pravo na naknadu time ne prestaje, ali se o njemu odlučuje u drugom postupku, u kome punomoćnik može biti advokat ili drugo lice iz člana 85 ZPP, ali ne agencija ili konsultant.
Mogu li da odustanem od imovinskopravnog zahteva?
Mogu, do završetka glavnog pretresa. Član 255 ZKP dozvoljava ovlašćenom licu da odustane od zahteva u krivičnom postupku i da ga ostvaruje u parničnom postupku. Posledica je važna: u slučaju odustanka, imovinskopravni zahtev se u krivičnom postupku ne može ponovo podneti. Pre odustanka razgovarajte sa advokatom.
Koliki je rok zastarelosti za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom?
Opšti rok iz člana 376 ZOO je tri godine od saznanja za štetu i učinioca, a najkasnije pet godina od nastanka štete. Ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom za čije je gonjenje predviđen duži rok zastarelosti, prema članu 377 zahtev prema odgovornom licu zastareva kad istekne taj duži rok. Rok za konkretan slučaj proverite sa advokatom.
Izvori: Zakonik o krivičnom postupku, članovi 252 do 255 i 258; Krivični zakonik, članovi 289 i 297; Zakon o obligacionim odnosima, članovi 376 i 377; Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, članovi 24 i 25; Zakon o parničnom postupku, član 85. Informacije treba proveriti prema važećim propisima i činjenicama konkretnog slučaja.
Opišite ukratko šta se dogodilo i koja dokumenta već imate. Prvi razgovor je besplatan i pomaže da odlučite koji je sledeći korak prema osiguravaču.
Pošaljite upit Pozovite 066 508 13 47