Ko plaća štetu u saobraćajnoj nezgodi i kako se utvrđuje krivica

BMP Consulting · objavljeno 27. septembra 2026. · ažurirano 2. oktobra 2026.

Štetu u saobraćajnoj nezgodi plaća osiguravač od autoodgovornosti vozila čiji je vozač odgovoran za nezgodu, a oštećeni odštetni zahtev podnosi neposredno tom osiguravaču. Ko je odgovoran utvrđuje se iz dokaza o tome šta je koji vozač uradio: kod isključive krivice odgovara jedan vozač, kod obostrane svako srazmerno svom udelu, a ako krivice nema ni na jednoj strani, odgovornost se deli na ravne delove. Kada je vozilo krivca neosigurano ili je njegov osiguravač u stečaju, plaća Garantni fond, a kasko je poseban put preko sopstvene polise.

Ova pravila potiču iz Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS, član 24) i Zakona o obligacionim odnosima (ZOO, članovi 178 i 941).

Ko plaća štetu: pregled po situacijama

Ko plaća štetu zavisi pre svega od toga čije je vozilo odgovorno i da li je osigurano. Tabela sažima pravila Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS) i Zakona o obligacionim odnosima (ZOO):

Obaveza osiguravača ide do sume osiguranja: prema članu 22 ZOOS najniže sume su 1.000.000 evra za štete na licima i 200.000 evra za štete na stvarima, po štetnom događaju. Ako Vaš ugovor o autoodgovornosti to predviđa, zahtev možete podneti i svom osiguravaču, koji se zatim naplaćuje od osiguravača krivca (član 24 stav 2 ZOOS). Tabela je sažetak zakonskih pravila, ne odluka u konkretnom predmetu; kako izgleda sam zahtev, prikazuje primer odštetnog zahteva.

Kako se utvrđuje ko je kriv u udesu?

Ko je kriv u udesu utvrđuje se iz konkretnih činjenica: ko je koju radnju vozilom započeo, kojim redom i da li je pritom poštovao pravila saobraćaja koja važe na tom mestu. Za udes motornih vozila u pokretu član 178 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) daje četiri pravila:

1. Isključiva krivica jednog vozača: primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice, pa odgovara onaj ko je kriv.
2. Obostrana krivica: svaki imalac vozila odgovara za ukupnu štetu srazmerno stepenu svoje krivice.
3. Nema krivice ni na jednoj strani: imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravičnosti ne zahtevaju drugačije.
4. Treća lica, na primer putnici ili pešaci: imaoci vozila im odgovaraju solidarno.

Član 192 ZOO dodaje da oštećeni koji je doprineo nastanku ili povećanju štete ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Krivica zato nije pitanje „sve ili ništa”: ako se utvrdi da ste i Vi nešto propustili, naknada se umanjuje za Vaš udeo.

Kod većine sudara polazna tačka je član 32 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZBS): vozač ne sme da započne radnju vozilom, kao što su uključivanje u saobraćaj, promena trake, prestrojavanje, skretanje, polukružno okretanje, preticanje, vožnja unazad ili parkiranje, pre nego što se uveri da je može izvršiti bezbedno i propisno, i mora blagovremeno da da znak pokazivačem pravca. Primer: kada se jedno vozilo prestrojava, a drugo vozi pravo u svojoj traci, proverava se da li se vozač koji se prestrojavao uverio da je to bezbedno i da li je dao znak. Ovo je ilustracija pitanja koje se postavlja, ne pravilo o ishodu.

Dokazi o krivici: šta prikupiti i ko o njima odlučuje

Dokazi o krivici su osnova na kojoj osiguravač, a u sporu sud, utvrđuje ko je odgovoran. Što su ranije prikupljeni, to su pouzdaniji.

1. Zapisnik o uviđaju. Kod nezgode sa povređenima ili velikom materijalnom štetom policija sačinjava uviđajnu dokumentaciju: zapisnik, skicu lica mesta, situacioni plan i foto-dokumentaciju (član 170 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ZBS). Kod manje štete uviđaj se vrši ako ga zatraži bilo koji učesnik ili oštećeni (član 171 ZBS). Narodna banka Srbije savetuje da pre potpisa zapisnika proverite da li su uneti svi bitni podaci i da li je činjenično stanje pravilno navedeno. Šta se proverava, objašnjava vodič o uviđaju saobraćajne nezgode. Kako se do zapisnika dolazi posle nezgode, opisuje vodič policijski zapisnik posle nezgode.
2. Evropski izveštaj. Kada se vozači slažu o toku nezgode, potpisan obrazac sa okolnostima i skicom beleži njihove izjave, a oštećeni ga može koristiti kao odštetni zahtev (član 31 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, ZOOS). Kako se popunjava, objašnjava vodič evropski izveštaj.
3. Fotografije i snimci. Položaj vozila pre pomeranja, tragovi kočenja, krhotine, saobraćajni znaci i oštećenja iz više uglova, kao i snimak kamere iz vozila ili sa okolnih objekata ako postoji.
4. Svedoci. Ime i kontakt svakoga ko je video nezgodu, zapisani dok su još na mestu.
5. Veštačenje. U sudskom sporu sud izvodi dokaz veštačenjem kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje činjenice potrebno stručno znanje kojim ne raspolaže (član 259 Zakona o parničnom postupku, ZPP), a stranka može da priloži i pisani nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke (član 261 ZPP). Veštak saobraćajne struke iz tragova, oštećenja i položaja vozila rekonstruiše tok nezgode. Rokove i troškove opisuje vodič o veštačenju saobraćajne nezgode.

Narodna banka Srbije na stranici Tvoj novac o autoodgovornosti kao dokaz o odgovornosti navodi zapisnik sa uviđaja ili pravosnažnu sudsku odluku. O osnovu zahteva prvo odlučuje osiguravač kome je zahtev podnet (član 25 ZOOS), a ako se ne slažete, odluku donosi sud.

Ko je kriv kod najčešćih vrsta sudara?

Ko je kriv kod konkretne vrste sudara zavisi od okolnosti, ali za svaku postoje pravila od kojih se polazi. Za najčešće situacije postoje posebni vodiči:

• Sudar otpozadi: polazi se od obaveze držanja bezbednog odstojanja iz člana 82 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZBS), ali se krivica ipak utvrđuje iz okolnosti, a ne samo po tome koje je vozilo bilo pozadi.
• Lančani sudar: svaki oštećeni zahtev podnosi osiguravaču vozila odgovornog za njegovu štetu, a propisi ne sadrže pravilo da uvek plaća poslednje vozilo.
• Obostrana krivica: kako se procenat krivice odražava na naknadu svakog vozača.
• Ko je kriv po evropskom izveštaju: šta znače oznake vozila A i B i označene okolnosti.
• Sudar na parkingu: pravilo iz člana 32 ZBS važi i za izlazak sa parking mesta i vožnju unazad. Ako ste oštetili parkirano vozilo bez vozača, obavestite policiju i dostavite svoje podatke (član 172 ZBS).
• Kružni tok: prvenstvo zavisi od saobraćajnih znakova na tom kružnom toku. Posebno pravilo o prvenstvu u kružnom toku nismo pronašli u tekstu ZBS, pa ga ne navodimo; fotografišite znakove na ulazu i položaj vozila.

Šta ako se ne slažete sa ocenom krivice?

Kada osiguravač oceni krivicu drugačije nego što pokazuju dokazi, prvo tražite pisano obrazloženje. Prema članu 25 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS), osiguravač koji smatra da nema osnova za naknadu mora o tome pisano i sa obrazloženjem da obavesti podnosioca zahteva.

1. Prigovor osiguravaču. Pošaljite pisani prigovor osiguranju sa dokazima: zapisnikom, fotografijama i izjavama svedoka. Prema Narodnoj banci Srbije (NBS), osiguravač odgovara na prigovor u roku od 15 dana.
2. Narodna banka Srbije. Posle odgovora ili isteka roka možete podneti NBS prigovor na rad davaoca usluge osiguranja.
3. Tužba. Ako osiguravač ne dostavi obrazloženu ponudu ili obaveštenje u roku od 90 dana od prijema zahteva, oštećeni može podneti tužbu sudu i o tome obavestiti NBS (član 24 ZOOS). Pred sudom stranku kao punomoćnik zastupa advokat ili drugo lice iz člana 85 Zakona o parničnom postupku; konsultantska firma nije među njima.

Potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kada ste saznali za štetu i za lice koje ju je učinilo, a najkasnije za pet godina od nastanka štete (član 376 Zakona o obligacionim odnosima).

Ko nema pravo na naknadu iz autoodgovornosti?

Pravo na naknadu iz autoodgovornosti vozila kojim je šteta prouzrokovana, prema članu 21 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (ZOOS), nemaju: vozač tog vozila, vlasnik tog vozila za štete na stvarima i lice koje je svojevoljno ušlo u vozilo znajući da je protivpravno oduzeto. Isključene su i štete na zvanično odobrenim auto-moto takmičenjima, od nuklearnog ili opasnog tereta, vojnih operacija i terorističkih akcija.

Praktično, vozač koji je skrivio nezgodu ne može da naplati oštećenje svog automobila iz sopstvene obavezne polise; za to vozilo ostaje kasko, ako ga ima. Putnik u vozilu krivca nije među licima bez prava na naknadu, osim ako je svojevoljno ušao u vozilo znajući da je protivpravno oduzeto. Gubitak prava osiguranika, na primer kada je vozio pijan, nema uticaja na pravo oštećenog na naknadu (član 29 ZOOS). Više o tome u vodiču naplata štete kada je vozač bio alkoholisan.

Kada plaća Garantni fond, a kada kasko?

Garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije (UOS) plaća kada odgovorno vozilo nije imalo obaveznu polisu, a moralo je da je ima, i to u istom obimu kao da je polisa postojala (član 91 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, ZOOS). Isto važi kada je osiguravač krivca u stečaju (član 93). Kod nepoznatog vozila Garantni fond naknađuje štete zbog smrti, povrede tela i narušavanja zdravlja, a štetu na stvarima samo ako je nekom učesniku isplaćena naknada zbog teške telesne povrede koja je zahtevala bolničko lečenje, uz učešće oštećenog od 10%, najviše 500 evra (član 92). Detalje daje vodič garantni fond.

Kasko je dobrovoljno osiguranje sopstvenog vozila i plaća se po uslovima Vaše polise. Kasko osiguravača treba obavestiti najkasnije u roku od tri dana od kada ste saznali za štetu (član 917 Zakona o obligacionim odnosima, ZOO), a isplata sledi u ugovorenom roku koji ne može biti duži od 14 dana (član 919 ZOO). Kada isplati štetu, kasko osiguravač stupa u Vaša prava prema odgovornom licu (član 939 ZOO). Kada se koristi kasko, a kada autoodgovornost krivca, poredi vodič naplata štete po kasku.

Kada štetu nije prouzrokovalo drugo vozilo nego oštećen kolovoz, zahtev se ne upućuje osiguravaču od autoodgovornosti: prema članu 13 Zakona o putevima, upravljač javnog puta odgovara za štetu nastalu zbog propuštanja blagovremenog održavanja. Postupak opisuje stranica šteta od rupe na putu.

Koja šteta se naknađuje posle saobraćajne nezgode?

Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) u članu 155 razlikuje običnu štetu, izmaklu korist i nematerijalnu štetu, odnosno fizički ili psihički bol i strah. Kod telesne povrede naknađuju se troškovi lečenja i izgubljena zarada (član 195), a pravična novčana naknada za bolove i strah dosuđuje se nezavisno od materijalne štete (član 200). Kako se ta naknada traži, objašnjava vodič naplata osiguranja za povrede.

Kada je krivica sporna: kako BMP Consulting može da pomogne

Ako osiguravač drugog vozača osporava krivicu ili je deli drugačije nego što pokazuju dokazi, BMP Consulting pomaže da se dokumentacija, zapisnik i ponuda pregledaju i da se pripremi sledeći korak prema osiguravaču, za putnička i teretna vozila, uključujući štete sa povredama. Šta obuhvata usluga, piše na stranici naplata štete od osiguranja, a ceo put od prijave do isplate opisuje vodič kako naplatiti štetu od osiguranja. Prvi razgovor je besplatan. BMP nije advokatska kancelarija i ne obećava ishod.

Česta pitanja

Da li plaćam štetu iz svog džepa ako sam kriv?

Štetu drugom učesniku po pravilu plaća Vaš osiguravač od autoodgovornosti, do sume osiguranja. Ako ste vozili pod uticajem alkohola, bez vozačke dozvole ili ste napustili mesto nezgode bez davanja podataka, osiguravač plaća oštećenom, ali od Vas traži isplaćeni iznos, kamatu i troškove (član 29 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju).

Da li policija u zapisniku odlučuje ko je kriv?

Ne odlučuje o naknadi. Zapisnik o uviđaju beleži činjenice sa mesta nezgode, uz skicu, situacioni plan i fotografije (član 170 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima). O osnovu odštetnog zahteva odlučuje osiguravač, a u sporu sud, koji može da izvede i dokaz veštačenjem.

Kome i u kom roku se prijavljuje šteta od autoodgovornosti?

Osiguravaču vozila koje je odgovorno za nezgodu, u roku od 15 dana od dana nezgode (član 23 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju). Ako ne znate koje je to društvo, Udruženje osiguravača Srbije navodi da se podatak može dobiti preko njegovog sajta po registarskom broju i datumu nezgode ili preko Vašeg osiguravača.

Ko plaća štetu pešaku ili biciklisti?

Pešak ili biciklista zahtev podnosi osiguravaču od autoodgovornosti vozila koje ga je udarilo (član 24 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju). Ako je u sudaru učestvovalo više motornih vozila, njihovi imaoci mu odgovaraju solidarno (član 178 Zakona o obligacionim odnosima), a ako je i sam doprineo šteti, naknada se srazmerno umanjuje (član 192).

U ovoj temi:

• Isplata štete od osiguranja kada je krivac vozio pod dejstvom alkohola
• Kazna za izazivanje saobraćajne nezgode: šta propisi predviđaju
• Lančani sudar: ko plaća štetu i kome se podnosi zahtev
• Obostrana krivica u saobraćaju: podeljena odgovornost i naknada štete
• Regres osiguranja: kada osiguravač traži novac od odgovornog lica
• Sudar otpozadi: ko je kriv, kolika je kazna i ko plaća štetu
• Sudar sa tramvajem ili autobusom: ko plaća štetu i kome se podnosi zahtev
• Udaren pešak ili biciklista: naknada štete i kome se podnosi zahtev
• Udes sa službenim vozilom: ko plaća štetu i ko za šta odgovara

Izvori: Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, članovi 21 do 25, 29 do 31, 39 i 91 do 93; Zakon o obligacionim odnosima, članovi 155, 178, 192, 195, 200, 376, 917, 919, 939 i 941; Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, članovi 32, 82, 170, 171 i 172; Zakon o parničnom postupku, članovi 85, 259 i 261; Zakon o putevima, član 13; UOS, Garantni fond; UOS, Zapisnik MUP-a o uviđaju; NBS, Tvoj novac: autoodgovornost; NBS, obrazac za prigovor. Informacije treba proveriti prema važećim propisima i činjenicama konkretnog slučaja.